Verbalna Neverbalna Performansna Vrste komunikacije Verbalna Neverbalna Performansna

VERBALNA KOMUNIKACIJA USMENA PISMENA REČENICA JEZIK OBAVLJA SE POMOĆU REČ RIJEČ SINTAGMA IDIOM MOŽE BITI: GOVOR PISMO vrste komunikacija početna

PREDUSLOVI ZA VERBALNU KOMUNIKACIJU Ferdinand de Sosir u svom “Kursu iz opšte lingvistike” koji je održao od 1909-1911. godine na Ženevskom univerzitetu udario je temelje moderne semiotike tj. nauke o znacima uopšte, pa i o jezičkim znacima. On je već tada tvrdio da je jezik sistem znakova koji služi za sporazumevanje među ljudima. I to je pored mnogih drugih sistema (napr. saobraćajni znaci) najsloženiji sistem znakova. Naime, u mozgu postoji “skladište” reči, idioma i rečenica koje su zajedničke svim nosiocima datoga jezika. Reči su znaci kojima su imenovani predmeti, pojave, osobine i radnje iz sveta koji čoveka okružuju. Svaki od njih ima svoju zasebnu zvučnu (i grafičku) sliku. Ova slika zajedno sa predstavom o tom predmetu čine pojam. Svaka takva reč ima pored oblika i svoje određeno značenje.

(nastavak) U zavisnosti od ciljeva komuniciranja pošiljalac putem složenih misaonih procesa bira iz tog “skladišta” pojmova određeni pojam, ili grupu pojmova, i u obliku zvučnih slika šalje ih u centar za govor, koji dalje šalje signale govornim organima, a ovi jednu ili više reći u vidu zvučih slika putem zvučnih talasa šalju ka primaocu poruke. Zvučna slika ide sada obrnutim putem: prvo, dopre do njegovog uha, a ono tu zvučnu sliku šalje dalje do centra sa “skladištem” istih takvih reči, idioma, rečenica. Poruka se prima, prepoznaje od strane primaoca, osmišljava. Primalac je u tom trenutku spreman za odgovor na primljenu poruku, odnosno spreman je za dijalog koji čini osnovicu svakog jezičkog komuniciranja

Dihotomija jezik – govor Dihotomiju jezik – govor (langue - parole), pored niza drugih (kao što su jezička sinhronija – i jezička dijahronija; paradigmatika – sintagmatika) prvi je istakao i teorijski obrazložio švajcarski lingvista Ferdinand de Sosir (Sosir, 1969. str. 75.), koji je istakao metodološki značaj povezanosti i zavisnosti ove dve kategorije - jezik i govor. Svaki jezik predstavlja sistem znakova koji ima društvenu funkciju – sporazumevanja, komunikacije, a govor je njegova konkretna pojedinačna realizacija koja je uvek manje-više slučajna i zavisi od govornikove volje. Jezik je dakle društvena institucija, zajednička svima i bez nje komunikacija ne bi bila moguća. Bez jezika, dakle, nema verbalne komunikacije. Jasno je da su one međusobno zavisne: čin govora prethodi jeziku. Jezik kao apstrakcija postoji kod svakog pojedinca, ali je potpun samo kod svih zajedno. Jezik je nadpersonalan i izvan njega i postojaće i posle njega. Ovom dihotomijom Sosir je jezik u celine kao heteroklitne mase učinio objektom pogodnim za strogo naučni pristup i formalizaciju i uvođenje strogih naučnih metoda.

VERBALNA KOMUNIKACIJA Pravila funkcioniranja jedinica verbalne komunikacije Jedinice verbalne komunikacije Reč Sintagma Rečenica Verbalna komunikacija Zvučna slika + Značenje Grafička slika + Značenje Govor Pismo Jezik Usmena komunikacija - auditivna - sinhrona - spontanija - kontekstualna; -emocionalna; - odvija se kroz monolog i dijalog; - - leksički siromašnija; - gramatički nekonvencionalna; Pismena komunikacija - vizuelna; - asinhrona; - rezultat prethodne namere, plana; - manje zavisna od konteksta; - kognitivna, logična, koherentna; - leksički bogatija, raznovrsnija; - gramatički konvencionalna

Verbalna komunikacija se može podeliti na usmenu i pismenu komunikaciju, s tim da usmenu prate i prozodijski elementi – ton, boja, visina i jačina glasa, brzina govora, pauze, dikcija itd. Usmena komunikacija je: - auditivna; - sinhrona (istovremeno se govori i sluša); - spontanija; - kontekstualna (više zavisi od ostalih faktora komunikacije; postoji mogućnost za dobijanje direktne povratne informacije); - emocionalna, afektivna, fragmentarna; - odvija se kroz dijalog; - otvoreni sistem povezan sa prozodijskim i ekstralingvističkim sistemima simbola; - leksički siromašnija; - gramatički nekonvencionalna.

Komunikolozi smatraju da verbalna komunikacija može biti: saznajna, koja se ostvaruje s ciljem usvajanja novih informacija i njihove primene u praksi; ubeđivačka, koja postavlja za cilj da se kod sagovornika izazovu određena osećanja i formiraju vrednosne orijentacije i stavovi; ekspresivna, koja se ostvaruje s ciljem da se kod partnera u komunikaciji stvori psihoemocionalno raspoloženje, prenesu osećanja, doživljaji, da se izazove socijalna interakcija; sugestivna, koja postavlja kao cilj uticanje na partnera u komunikaciji da promeni ponašanje, vrednosne orijentacije i stavove; ritualna, koja se ostvaruje zbog učvršćivanja i podržavanja konvencionalnih odnosa, regulisanja psihičkog stanja u grupi, očuvanja ritualnih tradicija. (Šarkov, 2005., str. 200).

Pismena komunikacija je: - vizuelna; - uvek zahteva neku sekundarnu tehniku (od pergamenta, preko knjige, do interneta); - asinhrona; - rezultat prethodne namere, plana; - manje zavisna od konteksta – okruženja (učesnici u komunikaciji ne vide i ne čuju jedan drugog); - kognitivna, logična, koherentna; - zatvorena za ostale simboličke sisteme, izuzev ikoničke dopune; - leksički bogatija, raznovrsnija; - gramatički konvencionalna (obavezne su gramaičke norme)

- Umrla je Klavdija Ivanovna – reče naručilac. E, Bog da joj dušu prosti, - složio se Bezenčuk.- Prestavila se, dakle, starica... starice se uvek prestavljaju.. ili Bogu dušu daju,- to zavisi kakva je starica. Vaša je, da kažemo, sićušna i dežmekasta,- elem, prestavila se. A, recimo, koja je nešto krupnija i mršavija – e, za tu vele, Bogu dušu dala... A, šta to znači vele? Ko to tako veli? Mi, velimo, Majstori. Evo, uzmimo Vas kao primer: naočit čovek, visok, iako mršav. Vi, smatra se, ako bi, ne daj Bože, umrli, da ste otišli Bogu na istinu. A onaj koji je iz bivšeg uglednog trgovačkog staleža, e, onda će on otići na onaj svet. A koji je malo niži činom, recimo, pazikuća ili neki seljak, za toga vele, odapeo ili otegao papke. Ali najmoćniji kad bi umrli, željeznički kondukteri ili neko od dostojanstvenika, e, onda se smatra, da su geknuli o ledinu. Tako za njih i kažu: jeste li čuli, onaj naš, geknuo o ledinu. Našavši se u čudu od ovakve neobične klasifikacije ljudske smrti, Ipolit Matvejevič je upitao: ''- A, Boga ti, reci, kad ti budeš umro, kako će o tebi reći majstori? Ja sam čovek beznačajan. Reći će: skiknuo Bezenčuk. Tek toliko će reći.' I dodao je sasvim ozbiljno: Geknuti o ledinu ili otići Bogu na istinu nikako ne mogu, nemam tu konstituciju.''

JEZICI U SVETU Danas postoji blizu 6.000 jezika oko 200 jezika ima više od milion nosilaca samo na 32-jezika govori više od 50 miliona ljudi Na mandarinskim jeziku govori 850 milioni ljudi španski 332 mil. - portugalski 190 mil. engleski 330 mil. - ruski 170 mil. hindu 300 mil. - japanski 125 mil. arapski 200 mil. - nemački 100 mil. bengalski 190 mil. - francuski 72 mil. Ali engleski – glavno sredstvo međunarodne komunikacije

JEZIK esejistički memoarski reklamni oratorski DIFERENCIJACIJA JEZIKA teritorijalna socijalna polna starosna funkcionalna individualna dijalekti,narječja... žargoni,argoi,sociolekti... muška i ženska varijanta dječiji,omladinski,starački... naučni,umjetničko-individualni,razgovorni... individualni govori,idiolekti STIL JEZIKA epistolarni Međustilovi Osnovni stilovi naučni obrazovni radovi, publikacije, radovi sa usmenom realizacijom Umjetničko- beletristički epski, lirski,dramski... publicistički informativni,analitički,književno--ublicistički. administrativni zakonodavno-pravni, društveno-politički, diplomatski... razgovorni verbalna komunikacija početna

ELITISTIČKI TIP GOVORA TIPOVI KULTURE GOVORA ELITISTIČKI TIP GOVORA SREDNJEKNJIŽEVNI TIP KNJIŽEVNOG GOVORA KOLOKVIJALNI TIP KNJIŽEVNOG JEZIKA DIJALOŠKI MONOLOŠKI FAMILIJARNO-KOLOKVIJALNI TIP FAMILIJARNO-KOLOKVIJALNI TIP verbalna komunikacija početna

Рејмон Кено, Стилске вежбе, Издавачко предузеће Рад, Београд, 1977 Rejmon Keno (Raymond Queneau), u čijem se prezimenu nalaze, etimološki, riječi hrast i pas (naslov njegove stihovane autobiografije), rođen je u Havru, 1903. godine, od roditelja porijeklom iz Turene i Normandije. Završivši gimnaziju u Havru, Keno dospjeva u Pariz gdje priprema diplomski ispit iz filozofije. Istovremeno pokušava da razradi matematičku teoriju šahovske kombinatorike, sluša predavanja o Hegelu, o gnostičarima i manihejcima, podvrgava se psihoanalitičkom ispitivanju (ne iz puke radoznalosti!), povezuje se sa Bretonom, sarađuje u časopisu Nadrealistička revolucija, izučava spise književnih manijaka i bizarnih novatora. Prilikom jednog putovanja u Grčku otkriva fenomen paralelnog postojanja narodnog i književnog jezika, iskustvo koje mu je otkrilo postojanje istovjetnog fenomena i u Francuskoj. Tih se godina pojavljuju njegovi prvi romani. Sve negdje do 1938. godine, Keno u jednom listu drži stalnu rubriku pod naslovom Poznajete li Pariz. Godine 1937. postaje urednik u izdavačkoj kući Galimar, gdje je dugo bio na čelu velike Plejadine Enciklopedije. Stilske vježbe pojavljuju se u vidu knjige 1947. godine, kao kruna kenoovske „umjetnosti kombinatorike“. Godina 1959. je godina romana Caca u metrou, koji ostaje, uz Stilske vježbe, najpopularnijim djelom Rejmona Kenoa. Poznato je da se Keno bavio prirodnim naukama, u prvom redu matematikom i fizikom. Njegova istraživanja u tim oblastima stručnjaci smatraju značajnim. Keno je francuski jezik smatrao mrtvim, ali samo akademski i pisani jezik. Smatrao je da se jaz između pisanog i govornog jezika sve više produbljuje. U tom smislu predložio je reformu francuskog jezika: rječnika, sintakse i pravopisa. Zalagao se, kao naš Vuk Karadžić, za upotrebu narodnog, odnosno govornog jezika, koji bi bio zapisan fonetskim pismom. Keno je jedinstven francuski pisac koji stoji na graničnoj liniji jedne neostvarene reforme, koja daje njegovom pisanju pečat ekstravagantnosti i originalnosti.

Primeri DOKONA (O BOŽE!) GOLUPČIĆI    Sunce je svojim zrakama izmamilo sve životinje iz njihovih skrovišta. Proljeće je i priroda se budi iz zimskog sna. Par mladih golupčića guguče na grani divljeg kestena. Golubovo perje izgleda neuredno i raščupano je. Još uvijek se vide tragovi prethodne zime. Golubica sva blista. Na suncu, preko njenog crnog perja, kao da se prelivaju sve dugine boje. Guguču glasno, dodiruju se kljunovima. Golub ponosno piri svoja prsa i pokazuje svim drugim životinjama svoju golubicu. Golubica ga nježnim dodirima još više ohrabruje i stalno ga prati pogledom. Nakon devet sumraka i svitanja, zelena krošnja divljeg kestena je opet pružila svoju granu i par mladih golupčića sjedi na njoj. Ne čuje se gugutanje. Možda su umorni. U jednom trenutku golub odleti na drugu granu. Golubica odleti za njim. Prišla mu je i nježno ga dodirnula kljunom. Golub grubo kljucnu golubicu nekoliko puta i naprasno odleti sa drveta. DOKONA (O BOŽE!) Hvala ti Bože neka je i ta zima prošla! Dao Bog malo sunca, pa kako odmah ova mlađarija zazuzela klupe. Neka ih Bog čuva! Evo ovo dvoje na klupi. Momak i nije nešto. Kao da ga je Bog kaznio, pa ga stvorio onako ružnim, malenim. A gle nje! Ljepojka, dao joj Bog sreću i zdravlja. A šta će s njim? Ne daj Bože da moja onakvog dovede kući. Vidjela bi ona svog Boga! Ccccc! Sačuvaj me Bože! Vidi, vidi što se ljubakaju. Izgledaju baš onako. Kao da ih je Bog podario srećom. Neka, neka i to je za ljude. Ovih dana padala kiša, kao da se Bog naljutio nešto na nas. Nikako da nas sunce obasja. Devet dana sam bila u kući. Osim kod komšinice, nigdje nisam išla. Dao Bog opet sunca. Hvala ti Bože! A eno i ono dvoje. Bože me sačuvaj nešto mi nisu više. Nisu onako, kako su bili. Vidi njega bježi od nje, neće ni da je pipne. Uuu, što je ljut! Ne daj Bože nekog zla. Šta znaš. Žao mi nje. Eno je samo što ne zaplače. Sunce moje. Dao joj Bog sreće i zdravlja! Nešto će mu reći. Daj Bože da sve bude kako treba. Auuu! Eno ga ode, tako mi Boga, ode. Cccc! Ne daj Bože nikome! O Bože me sačuvaj!  

Primer “nulte” verbalne komunikacije “Sanjivost” Čehova”

НЕВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА KOMUNIKOLOGIJA 2011 НЕВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA Neverbalna kominikacija Statični znakovi Dinamični znakovi Udalinost tela Međusobni položaj Stav tela Telesni kontakt Izraz lica Gestovi Kontakt očima Facijalna Proksemička komunikacija Kinezička komunikacija (govor tela) Vizuelna

Neverbalna komunikacija Neverbalna komunikacija omogućava prenos poruke bez upotrebe reči izgovorenih i napisanih. Telesni pokreti, facijalna ekspresija i gestovi zamenjuju reči koje dominiraju u verbalnoj komunikaciji. Tvrdi se da je prenos poruke u neverbalnoj komunikaciji, putem pokreta tela i facijalne ekspresije prisutan sa 55%, putem modulacije tona 38% i putem reči 7%.

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA KINEZIČKA (GOVOR TELA) FACIJALNA (IZRAZ LICA, MIMIKA) PROKSEMIČKA (PROSTORNI RASPORED) VIZUELNA (VIĐENJE) TAKTILNA (DODIR) IMIDŽ (IZGLED)

Kinezička komunikacija ili govor tela Dodir(rukovanje,ograničavanje sagovornikovog kretanja,grljenje,poljubac) Orijentacija i držanje tela(orijentacija prema osobi sa kojom pričamo) Gestovi rukama Klimanje glavom

GESTOVI GESTOVI DELIMIČNO EKVIVALENTNI EKVIVALENTNI BEZEKVIVALENTNI Gestovi slični po obliku a različiti po značenju. Gestovi sa sličnim značenjem, a koji se na razne načine izražavaju GESTOVI DELIMIČNO EKVIVALENTNI EKVIVALENTNI BEZEKVIVALENTNI Internacionalni gestovi, npr.dizanje palca – visoka ocena neke pojave Gestovi koji su karakteristični samo za jedan jezik,npr. Eskimi u znak pozdrava pesnicom udaraju poznanika po glavi i ramenima. Neverbalna komunikacija početna

Uvod Više od dvije trećine naše komunikacije sa drugima je neverbalnog karaktera ili bolje rečeno, u sedamdeset posto slučajeva mi govorimo telom. Moglo bi se reći, ma kako to pretenciozno zvučalo, da mi 24 časa govorimo (pa ček i kada spavamo i kada iz stanja bez sna prelazimo u stanje sanjanja. Bezbroj puta ne možemo da kontrolišemo tikove na licu, mimiku, gestikulaciju, češkanje, crvenilo, bledilo, treptanje, obaranje pogleda, znojenje dlanova, prekrštanje nogu ... Svi ovi znaci u neverbalnoj komunikaciji mnogo otkrivaju te osoba može da tvrdi jedno, a ustvari da misli, želi i osjeća nešto sasvim drugo. Ponekad, čak ni sami nismo svjesni svojih unutrašnjih konfikata ili sukoba na relaciji svjesno - nesvjesno.

Neverbalna ponašanje

Pokreti glavom Pokreti glavom mogu se koristiti u raznorazne svrhe i za pokazivanje stavova. Na primjer, kada je glava visoko i malkice nagnuta nazad, to se tumači kao gord i ponekad čak i agresivan stav. Kada je glava pognuta, to ukazuje na pokornost, poniznost , pa čak i depresiju Glava se koristi i za pokazivanje u situacijama kada je nepristojno pokazivati prst Sve “ove glave” mogli bismo nazvati “glavama koje govore”. Postoje međutim i “glave koje slušaju” Glava se , pri slušanju, prvenstveno koristi za klimanje, međutim važan je i pravac u kome je uprerena glava pri slušanju.Teško je prihvatiti činjenicu da nas neko sluša iako ne gleda direktno u nas (mada nas neko može slušati i ako gleda kroz prozor). Najveće klimanje obično ukazuje na slaganje, dok i najblaže klimanje može da govorniku da ideju da je dobro shvaćen. Sledeći pokret je nakretanje glave. Ono se sastoji iz držanja glave pod uglom u odnosu na osobu koju slušamo. Glava se može koristiti i agresivno, a isturanje glave unaprijed u odnosu na ramena ima prijeteći uticaj na protivnika.

Pokreti glavom Zanimljivosti Žene koriste nakretanje glave više nego muškarci i često ih prikazuju u reklamama i novinskim fotografijama u tom položaju. Muškarci naginju glavu unaprijed u obliku klimanja glavom pri pozdravu više nego žene. Žene su češće primećene kako spuštaju glavu u gestu podređivanja od muškaraca

Gestovi i pokreti tijela Nekoliko pisaca je pokušalo da kategoriše gestove. Po Majklu Argajlu, postoji pet različitih funkcija koje gestovi mogu da obavljaju a to su : ilustrovanje i ostali signali povezani sa govorom, običajni znaci i znakovni jezici, pokreti koji mogu da izraze emocije, pokreti koji izražavaju ličnost i pokreti koji se koriste pri religijskim i drugim ritualima. Kako god da su kategorisani, gestovi mogu da se koriste da iskažu čitav dijapazon stavova Bilo koji dio tijela može da se koristi za pravljenje gestova.

Gestovi i pokreti tela Najuobičajeni pokret ramenima je sljeganje, koje obično znači : “Ne znam”, ili “Nije me briga” i slično. Kada spustimo jedno rame, to obično znači: “ Skidaj ruku sa mene” ili “Pusti me na miru!”. Grudi se mogu naduvati kao znak ponosa ili dostignuća, ali se obično koriste na smešan, samoismijavajući način. Stomak se može uvući i na taj način obično kazujemo “Nisam debela” ili “baš sam mišićava”.

Gestovi i pokreti tela Ruke, šake i prsti se koriste za širok dijapazon gestova.

Gestovi i pokreti tela Noge mogu biti prekrštene ili ne. Obično kada žena prekrsti noge ili povuče suknju na dole da pokrije koljena, ona zapravo odbija nekoga ko želi da joj priđe. Međutim, interesantno je da žene sede prekrštenih nogu čak i kad nose hlače. Muškarci obično sede raširenih nogu. Stopala su takođe interesantna. Kada tapkamo prstima ili grčimo stopala, to može ukazivati na curenje informacija ili pokušaj da sakrijemo stav ili informaciju od drugih. Još jedan interesantan fenomen je gestovni eho. Ako posmatramo grupu ljudi koja razgovara, primetićemo da kada jedna osoba upotrebi neki gest, ostali to ponove malo kasnije. Slična stvar je i sa držanjem i rečima tokom razgovora.

Gestovi i pokreti tijela Kulturološke razlike U SAD-u ovaj gest znači “OK” U Tunisu, on znači “Ubiću te!” U Japanu znači “novac” U Španiji ovaj gest znači “Ti si kreten!” U Grčkoj znači “Bolje ti to pogledaj” U Italiji predstavlja tešku uvredu

Gestovi i pokreti tela Kulturološke razlike U Južnoj Americi, ovaj gest je sastavni dio flertovanja U Saudijskoj Arabiji znači uvredu U većem delu Evrope znači “Slušam i gledam pažljivo” Podignut palac koriste autostoperi širom svijeta Ako to uradite u Belgiji, Siciliji, Sardiniji, Malti ili Grčkoj, ovaj gest može biti shvaćen kao uvreda seksualnog tipa

Gestovi i pokreti tijela Kulturološke razlike Indijci i Arapi, po pitanju gestova, verovatno imaju najbogatiji rečnik. Japanci imaju formalne gestove za prizivanje drugih k sebi. Ispruže ruku od sebe, dlanom na dole i rašire i prodrmaju prste. Da bi pokazali da je neko lažov, oni liznu kažiprst i nime poglade obrvu.

Postoji još niz segmenata neverbalnog ponašanja, a to su prvenstveno dodir, držanje tela, korišćenje prostora, koncipiranje vremena pa i kultura odevanja. Čovek od prvog dana, od rođenja krene da komunicira. Prvu razumljivu reč vaša beba najverovatnije neće izgovoriti do otprilike prve godine života, stoga se ne možete osloniti na verbalnu komunikaciju koja bi vam pomogla da razumijete šta ona misli i oseća. Srećom, ona može na mnoge druge načine da komunicira - pokretima, zvukovima, izrazima lica, pa čak i suzama. Sve je neverbalna komunikacija , pa čak i miris. Arapi recimo, mnogo koriste miris i čak dišu jedni u druge dok govore. Rukovanje kao svakodnevni ritual učtivosti u stara vremena je, na primer, sprečavao protivnika da ruku iskoristi za udarac. Signali prepreke (npr. ruke prekrštene na grudima) nas štite od prevelike bliskosti i shvataju se kao signal za distancu, dok ruke stisnute u pesnicu označavaju odlučnost. Vjerodostojnost, pomirenje i izvinjenje moraju biti izraženi uz otvoreno držanje tijela da bi kao takvi bili i prihvaćeni.

KINEZIČKA (GOVOR TELA)

KINEZIČKA (GOVOR TELA)

Pravila rukovanja VRSTE RUKOVANJA: Hijerarhija rukovanja: Ruke treba da budu čiste i suve Treba pružiti desnu ruku podignutog palca i spojenih prstiju Šaka treba da klizi napred dok se ne susretnu mesta između palca i kažiprsta Ruku sagovornika treba stisnuti čvrsto,odmeriti pritisak,protresti u ritmu kratkog jedan, dva,tri, I onda pustiti ruku VRSTE RUKOVANJA: Postoji jako veliki broj neprilagođenih i neumesnih stisaka ruke, kao što su: Rukovanje “mrtva riba” Rukovanje “kostolomac Rukovanje samo prstima Rukovanje “sendvič» Rukovanje “pumpa” Hijerarhija rukovanja: Starija dama mlađoj Stariji gospodin mlađem Viši čin nižem činu Viša funkcija nižoj Gost domaćinu Sekretarica gostu Žena muškarcu

KINEZIČKA (GOVOR TELA)

KINEZIČKA (GOVOR TELA)

GOVOR TIJELA

POZDRAV

DIRIGENT

PROKSEMIČKA КОМУНИКАЦИЈА Čine je: 1.Razdaljina među učesnicima u komunikaciji - intimna razdaljina - lična razdaljina - socijalna razdaljina - javna razdaljina 2.Prostorni raspored 3.Teritorijalno ponašanje vrste komunikacija početna

PROKSEMIČKA INTIMNI PROSTOR

PROKSEMIČKA INTIMNI PROSTOR

PROKSEMIČKA LIČNI PROSTOR

ПРОКСЕМИЧКА СОЦИЈАЛНИ ПРОСТОР

PROKSEMIČKA JAVNI PROSTOR

IMIDŽ

ИМИЏ

FACIJALNA Facijalna komunikacija je komunikacija pomoću izraza lica. Izrazi lica su vrlo efektivan način neverbalne komunikacije. vrste komunikacija početna

Izrazi lica Zanimljivosti Primjećene su brojne razlike u načinu na koji žene i muškarci koriste izraze lica kada komuniciraju. Žene imaju običaj da se smiješe i smiju češće nego muškarci, ali često zbog toga što misle da je situacija neprijatna. Ljudi generalno, imaju tendenciju da manje govore, prave više grešaka u govori i smeše se češće kada nameravaju da prevare druge. Posmatrači traže različite emocije na različitim delovima lica. Strah se obično traži u očima, kao i tuga. Sreća se vidi i na obrazima i u očima. Iznenađenje se pokazuje na čelu, u očima i na pokretima usana. Ljutina se zaključuje iz slike cijelog lica, a ne samo iz položaja obrva i boje tena.

Izrazi lica Kulturološke razlike Amerikanci i Britanci trude se da sputavaju izraze lica. Italijani, naprotiv, naginju vatrenosti. Japanci na javnim mjestima djeluju izuzetno ozbiljno, a privatno stalno imaju blag osmjeh na licu. Više se smiju pri pozdravljanju i poslovanju nego Evropljani.

Izrazi lica Osim očiju, lice je sljedeće po redu najmoćnije sredstvo neverbalne komunikacijeDva američka istraživača, Pol Ekman i Volas Frajzen otkrili su da postoji šest glavnih izraza lica koji se koriste da pokažu: Sreću Tugu Gađenje Ljutinu Strah i Zainteresovanost (koja u stvari i nije emocija).

ФАЦИЈАЛНА СРДИТОСТ

СТРАХ

ТУГА

ФАЦИЈАЛНА КОМУНИКАЦИЈА

опрез

смех

страх

кривица

љутина

изненађење

туга

радост

охолост

неверица

злоба

Kontakt očima Oči su najmoćnije sredstvo komunikacije poslije reči. Kada pogledamo nekoga, mi ga pozivamo da komunicira sa nama. Ako dođe do interakcije, kontakt očima se koristi na razne načine kako bi kontrolisali prirodu i trajanje interakcije. Kontakt očima može biti dugotrajan ili kratkotrajan, direktan ili indirektan, isprekidan ili neprekidan (zurenje) Zanimljivost Ekard Hes je pri svojim istraživanjima ljudima pokazivao po pet slika: Bebu Majku i bebu Golog muškarca Golu ženu Pejzaž Izmerio je reakcije zenica na ove slike i otkrio da su se zenice muškaraca (osim u slučaju homoseksualaca) najviše širile pri pogledu na golu ženu. Ženske su se oči širile na golog muškarca međutim više su se širile na sliku majke i deteta!

Kontakt očima Kulturološke razlike U istraživanjima kontakta očima primjećeno je da Grci više gledaju u ljude na javnim mjestima i dok govore i dok slušaju, te da se prilično iznerviraju ukoliko im ljudi sa kojima komuniciraju ne pokažu podjednako interesovanje, te se zbog toga osjećaju ignorisanim. Šveđeni gledaju jedni druge rjeđe nego ostali Evropljani, ali gledaju duže. Arapi su ovisni o kontaktu očima kada razgovaraju. Gledaju se i kada slušaju i kada govore. Smatraju veoma teškom interakciju sa nekim ko nosi tamne naočale, pa ne mogu da mu vide oči. Japanci veoma malo gledaju u druge ljude i trude se da oči upere u njihov vrat kada govore.

КОНТАКТ ОЧИМА: Pravila pri upoznavanju i razgovoru: Treba održati čvrst kontakt očima sa osobom sa kojom se upoznajemo Nikada ne treba piljiti u nekoga duže vreme, umesto toga: Gledati u sagovornikove usne pažljivo ga slušajući Usmeriti svoju kao i sagovornikovu pažnju ka nečemu drugom (npr.dokumentu,uzorku proizvoda…) Povremeno oboriti oči i beležiti važne zaključke iz razgovora Nikada ne treba obarati pogled bez očiglednog razloga Ukoliko sagovornik izbegava kontakt očima,treba ga upitati zašto to čini? OČNA GRAMATIKA: Glavna pravila su: Umeren kontakt očima Povlačenje kontakta očima tako što se spusti pogled obično se tumači kao signal podređenosti Razdaljina,tema,odnosi su elementi od kojih zavisi kontakt očima. UPOTREBA KONTAKTA OČIMA: Uspostavljamo kontakt očima kada: Tražimo informaciju Pokazujemo pažnju i interesovanje Tražimo i kontrolišemo interakciju Dominiramo,pretimo i utičemo na druge Pružamo priliku za reakciju onih koji slušaju dok govorimo Otkrivamo stavove

Neverbalna komunikacija (наставак) Kada prvi put sretnemo neku osobu, mi odmah, nesvesno, donosimo sud da li nam se ta osoba dopada ili ne. Shvatićemo da nas privlači ljepo ošišana i uredna kosa, visoko čelo, jednaki zubi, jasne oči, ljep ten i simetrične crte lica. Takođe, ukoliko je u pitanju osoba ispravnog držanja tela - primeijtno je da je takva osoba obično pozitivna i samouverena. Takva osoba uglavnom primećuje više detalja i u svojoj okolini. Pritom se kreće brže, ali ne odaje utisak užurbanosti ili brzopletosti. Drugi ljudi u kontaktu sa ovakvom osobom reaguju toplije i spremnije na saradnju i nova druženja.

Gestovi Mnoga istraživanja upućuju da gestovi najjasnije prenose značenje govora tjela. Po Nirenbergu, gestovi poručuju: otvorenost, odbranu, razumjevanje, frustraciju, poverenje, nervozu, prihvatanje, očekivanje, sumnje i još mnogo toga. Posmatrajući ih dolazimo do saznanja da postoji velika grupa konvencionalnih ili univerzalnih gestova, kao npr. osmeh kao uglavnom pozitivan znak, mahanje pesnicom u znak ljutnje, tapšanje kao odobravanje, zevanje iz dosade...

Osmesi se koriste i da zamaskiraju prateće emocije. Npr Osmesi se koriste i da zamaskiraju prateće emocije. Npr. sportista ili poslovni čovek koji gubi, osmehivaće se da bi sakrio svoje razočarenje. Osmeh može biti i način za ublažavanje agresije drugih ljudi, npr. kod recepcionera, stjuardesa ili medicinskih sestara. Ovi ljudi su naučeni da osmehom smanjuju napetost, povećavaju distancu prema sagovorniku i na ovaj način kontrolišu situaciju. Najvećim istraživanjem neverbalnog govora, posebno osmeha, ikada preduzetim, obuhvaćeno je 110.000 ljudi. Istraživanja su izvršena na Univerzitetu Yale i pokazala su da se muškarci smiju manje nego žene. Tom prilikom utvrđeno je da ta razlika nestaje ukoliko osobe misle da ih ne posmatraju.

Gestovima se služimo i kad nas sagovornik ne vidi ili ne postoji, dakle kada slušamo radio ili telefoniramo. Osoba sa druge strane veze će sigurno po tonu glasa prepoznati i naš osmeh, te mnoge kompanije u svom pravilniku imaju upravo preporuku da se zaposleni smeše čak i kada razgovaraju telefonom.

Postoji razlika među gestovima koje koristimo u kući i van nje Postoji razlika među gestovima koje koristimo u kući i van nje. U kućnom okruženju su prisutni suptilniji gestovi nego na otvorenom. Ukoliko razdaljina na otvorenom poraste, povećaće se i intenzitet izražavanja gestovima. Takođe, uočena je razlika u gestovima između polova, gestovima dece i odraslih, onih koje koristimo danju, noću, u slobodno vrjeme ili na poslu. Na poslu ljudi obično imaju svoje kodove. Posebno na mestima kao što su TV studiji, radio-stanice, kontrole leta, pozorišta i sva ostala mesta gde saradnici nisu uvek u mogućnosti da komuniciraju verbalno. Prilikom intervjua za posao, primećeno je da muškarci u prvom krugu selekcije prave više pokreta nego u drugom krugu, kada su samouvereniji i opušteniji. Žene će nasuprot tome drugi krug intervjua doživeti kao još veći stres u odnosu na prvi intervju i shodno tome koristiće više gestova.

Fenomeni Primećeni su i određeni fenomeni vezani za gestove. Prvi je fenomen eha - kada u grupi ljudi koja razgovara jedna osoba napravi određeni gest, uskoro će i svi ostali učesnici u razgovoru ponoviti isti gest. Ista stvar se dešava prilikom korišćenja određenih riječi ili držanja tela, tj. zauzimanja određenog stava.

Drugi zanimljiv fenomen je tzv. gestovna sinhronija Drugi zanimljiv fenomen je tzv. gestovna sinhronija. Ona ukazuje na telesne pokrete govornika, koji "plešu" u ritmu govora. Slušalac će, takođe, pokrete svog tela, svesno ili nesvesno, prilagoditi govorniku. Ovo je posebno interesantno, čak poželjno, ukoliko sagovornici teže povećanju stepena razumjevanja. No, ukoliko je to forsiran pokret - rezultat će biti kontraproduktivan. Čak može dovesti do toga da sagovornik namerno koristi potpuno drugačije gestove i pritom zauzima suprotan stav tela. Za povećanje stepena saradnje u poslu preporučuje se povećano korišćenje kontakta očima, klimanje glavom u znak razumjevanja, naginjanje i okretanje ka sagovorniku, te pozitivni izrazi lica.

Govor Na osnovu nečijeg glasa sudimo o starosnoj dobi, polu, privlačnosti, socijalnom statusu i obrazovanju. Glas nam pomaže da odredimo profesiju, da odlučimo da li ćemo nekome verovati ili ne. Tu posmatramo ton, jačinu zvuka, visinu tona, kvalitet glasa, brzinu govora, naglašavanje i akcenat.

Prilikom analize glasa potrebno je obratiti pažnju na nekoliko faktora: · 1. Da bi zadobili nečije poverenje, jačina glasa ne treba da bude ni prejaka ni preniska. Kada je ton glasa jak stiče se utisak da je u pitanju težnja za dominacijom. Opet, bez obzira na preporuku da smekšamo glas u komunikaciji, posebno u komercijalnim poslovima, previše mek glas upućuje na rezervisanost ili poniznost. 2. Ton ne smije biti ni previše grub niti previše umilan (zavodnički). Kao što će grubost u tonu glasa odbiti sagovornika, tako će i umilnost sagovornika navesti na sumnjičavost i pomisao o prevari. Preporuka je da ton bude samouveren, jer kako ćete navesti ljude da vam vjeruju ako ni vi sami sebi ne vjerujete? 3. Više poverenja će ljudi imati u osobe koje govore ravnomjernim tonom, u odnosu na brbljave (nepouzdane), kako se ocjenjuju ljudi koji govore prebrzo i slabom dikcijom. Isto važi i za govor bez pauze. 4. Ton mora biti stabilan, nikako piskutav. Istraživanja pokazuju da se žene instinktivno priklanjaju muškarcima dubljeg glasa. 5. Tokom razgovora treba podvući rječi pozitivnog značenja, opet u granicama dobrog ukusa, jer će preterivanje potencirati dominaciju, a ne saradnju.

Naravno, u govoru su prisutne i greške, lapsusi, mucanja ili zastajkivanja, kašalj, omaške, nedovršene ili ispravljene rečenice. Sve ovo nas upućuje na sklonost ka prevari ili jednostavno na - nervozu. Iz svega navedenog zaključujemo da je govor tela, sa svim svojim oblicima, samo jedna od veština komunikacije. Ključ leži u činjenici da neverbalni signali nisu kompletna i završena poruka. Potrebno je potražiti potvrdu i u drugim signalima. Da bi utisak bio potvrđen, potrebno je uskladiti značenja govora tjela sa verbalnom i ostalom komunikacijom. Takođe, potrebno je da se slika uklapa u kompletnu trenutnu situaciju. Govor tela, očigledno, ima svoje granice i specifičnosti u odnosu na količinu informacija koje može da prenese ili pruži. Ali kad ga savladamo - shvatamo da smo naučili jednu veoma korisnu veštinu.

Zanimljivosti Noge vas otkrivaju Na pokrete donjih ekstremiteta treba posebno obratiti pažnju, jer se obično svi trudimo da kontrolišemo izraz lica i gornjeg dela tela, posebno ruku. Međutim, donji deo tela može da oda skrivene namere. Ovo je posebno zanimljivo ukoliko posmatramo kretanje stopala. Ukoliko se stopala grče ili se tapka prstima, osoba želi da sakrije određeni stav ili informaciju od drugih. Slično je i prilikom premeštanja sa noge na nogu, grčenja prstiju na nogama ili uzastopnog prekrštanja i odkrštanja nogu. A ukoliko osoba podiže i rotira šake uz pokazivanje dlanova - još jednom proverite da li vam govori istinu. Naša stvar Ljudi koji razgovaraju teže da budu okrenuti direktno telom prema telu. Ako pritom govore poverljive stvari, nagnuće se jedan prema drugome. Priđe li im treća osoba, posebno ako je višeg ranga, obično će ustuknuti. Ova pojava se vezuje za tradiciju odmicanja unazad u prisustvu plemstva. A ako je u pitanju zaverenički odnos, ljudi će se prišunjati sa strane, prosto govoreći ovim gestom: "ovo je naša stvar". Neverovatno je kako je visok stepen ovakvog ponašanja na političkim sastancima i konferencijama.

Zaključak Poslovna gestikulacija kod ljudi najizraženija je kod zemalja koje svoje osobnosti i svoju vatrenost slobodno pokazuju pa se kod njih može i videti preko gestikulacije kakve su oni naravi sta misle u tom trenutku do samih tikova koji pokazuj tremu stidljivost i nakraju samu strah. U tu grupu stavljamo slavenske narode , južnoevropske i mnoge južnoameričke .Dok se ti isti osjećaji rijetko ili nikako mogu vidjeti kod zemalja sjeverne ili srednje evrope ili u zemljama dalekog istoka gdje se to smatra čak i nekulturnim. Gestikulacija bi poslovnim ljudima na našim prostorima trbala mnogo da znači i u nju bi u svoim izlaganjima trebali da ulože po mom mišljenju i najviše truda jer bi im ona to svakako vratila u mnogo većoj meri.

Uticaj kulture na upotrebu neverbalnih znakova komunikacije Različito doživljavanje rađanja, ljubavi,smrti Različito korištenje neverbalnih znakova u poslovnoj komunikaciji Različita upotreba gestova

VIZUELNA

Vizuelna komunikacija Gledanje i kontakt očima; Viđenje dostupnih i korisnih socijalnih znakova.

VIZUELNA

Boje Crvena(krv,boja vatre,ljubav,simpatije); Žuta(boja Sunca,stimulans za oko..); Narandžasta(volja,upornost..); Plava(mir,staloženost); Zelena(istina,nada,preporod,mir); Bijela(čistota,nevinost,istina); Siva(tuga,sigurnost,pouzdanost);

Važnost neverbalne komunikacije Pouzdaniji način prenošenja emocija i stavova Dopuna verbalnoj komunikaciji koja postaje snažnija i uverljivija Delimična ili potpuna zamena verbalnih komunikacijskih znakova

Dimenzije neverbalnog komuniciranja: Dubina nevеrbalne komunikacije Subjektivnost i objektivnost izrazа Pasivnost ili aktivnost nevеrbalnog izrazа Kontinuiteт i diskontinuiteт nevеrbalne komunikacije Čitljivost i pristupačnost izrazа Autentičnost i neautentičnost komunikacije individue Stepеn participacije ličnosti u izrazu Originalnost, jedinstvenost, kreativnost nevеrbalnog ponašаnja Opseg izražаjnog ponašаnja Snagа, intenziteт izražаjnog ponašаnja Fluentnost ponašаnja Vremеnska dimenzija

Tehnike neverbalne poslovne komunikacije Moć neizgovorene reči Adekvatna neverbalna komunikacija kao izraz poštovanja Najčešći oblici efektivne neverbalne komunikacije 50% poruke prenose pokreti tela Raspored odavanja poruka: (Albert Mehrabian) 7% verbalno (rečima) 38% vokalno (jačina, brzina, itd. ) 55% pokreti tela ( izrazi lica, gestikulacija, itd. ) Držanje: Čovek sa dobrim držanjem – čovek koji “ ima šta da kaže “ Pravilno/nepravilno držanje Položaj ruku Način kretanja Način sedenja

Govor tela u poslovnoj komunikaciji Rukom pređe preko čela - Uvuče glavu u ramena - Trlja se po bradi – Naginje bradu na stranu- zbunjenost, želja da brige nestanu. Nesigurnost, griža savesti. zamišljenost, samodopadljivost sluša s pažnjom, zainteresovanost

Govor tijela u poslovnoj komunikaciji Više puta zabaci glavu - Spusti glavu - Često trepće - Uzdiže obrve - prkos, odbijanje; nesigurnost, griža savjesti ili pokornost nervoza, zbunjenost skeptičnost, zapanjenost, arogancija

Govor tijela u poslovnoj komunikaciji Ne drži kontakt pogledom – Nabere čelo – Drži dobar kontakt pogledom- Trlja nos - nesigurnost, razmišljanje, arogancija; razoružanost, sumnja; sigurnost, zaintersovanost razmišljanje, zamišljenost („Uh gde sad i to“)

DLANOM NA DOLE MOLIMO NEKOG DA UČINI NEŠTO ZA NAS.

DLANOM NA GORE IZRIČEMO NAREDBU DA NEKO UČINI NEŠTO ZA NAS.

UKRŠTANJEM RUKU NA GRUDIMA PREDSTAVLJA ODBIJANJE,NESIGURNOST ILI SAČEKAJTE DOK RAZMISLIM, DOK KOD ŽENA PREDSTAVLJA TRAŽENJE ZAŠTITE ILI STRAH OD NEČEGA.

UKRŠTANJEM OTVORENIH RUKU NA GRUDIMA ODSLIKAVAMO ZADOVOLJSTVO NAKON USPJEŠNO OBAVLJENOG POSLA,PREDANOST,PONIZNOST ILI ČAK SKRUŠENOST.

HVATANJEM ZA RUKOHVAT STOLICE, PRIKAZUJEMO SVOJU BLOKIRANOST I NESIGURNOST.

RUKOVODILAC KOJI JE NA VISOKOM POLOŽAJU DAJE INSTRUKCIJE PODREĐENOM KOLEGI – REFERENTU.

PODREĐENI UBRZANIM KLIMANJEM GLAVE GOVORI DA JE DOVOLJNO ČUO.

NADREĐENI KOLEGA IZRIČE POSLOVNI ZADATAK, A PODREĐENI ZABACUJE GLAVU VIŠE PUTA I OVAJ ZADATAK PRIHVATA SA NEGODOVANJEM I NEZADOVOLJSTVOM ŠTO OZNAČAVA PRKOS I ODBIJANJE.

TRLJANJE NOSA PREDSTAVLJA ZBUNJENOST, UHVAČEN SAM NESPREMAN.

BRZO TRLJANJE RUKU OZNAČAVA ZAMIŠLJENOST, ZLURADOST, RAZMIŠLJANJE ILI SAD SI GOTOV

TRLJANJE RUKU POLAKO PREDSTAVLJA PRAVO ZADOVOLJSTVO, RADOST TO JEST DA SE POSAO ODVIJA U ŽELJENOM PRAVCU

UBRZANO IGRANJE SA OLOVKOM PREDSTAVLJA NAM VELIKU NERVOZU.

IGRANJEM SA OLOVKOM POLAKO TRAŽIMO BILANS–IZLAZ IZ NEČEGA.

STAVLJANJEM RUKE ISPRED USTA DOK GOVORIMO PREDSTAVLJA NAM NESIGURNOST DA NE BI REKLI NEŠTO ŠTO NE TREBA.

PREBACIVANJEM RUKU NA POTILJAK ODSLIKAVAMO JEDNU VRSTU AROGANCIJE KOJA JE KARAKTERISTIČNA ZA ŠEFOVSKI MENADŽERSKI POLOŽAJ.

AKO SAGOVORNIK SPUSTI GLAVU PRED NAMA TO PREDSTAVLJA NJEGOVU PREDANOST, POKORNOST I PONIZNOST.

AKO SAGOVORNIK U DIJALOGU S NAMA ČESTO TREPĆE TO OZNAČAVA NERVOZU I NESIGURNOST.

AKO NAS SAGOVORNIK TOKOM RAZGOVORA SLUŠA OTVORENIH USTA TO PREDSTAVLJA NJEGOVU ZAPANJENOST, IZNENAĐENJE ILI NAS ŽELI PREKINUTI U DISKUSIJI.

AKO NAS SAGOVORNIK SLUŠA STISNUTIH USTA TO OZNAČAVA NJEGOVU TVRDOGLAVOST ILI UZDRŽANU LJUTNJU.

AKO NAŠ SAGOVORNIK TOKOM RAZGOVORA SKLAPA (STIŠČE) ŠAKE U PESNICE TO PREDSTAVLJA LJUTNJU, UZDRŽAVANU NERVOZU ILI AGRESIVNOST.

AKO NAŠ SAGOVORNIK POČNE DOBOVANJE PRSTIMA TO PREDSTAVLJA NERVOZU, NESTRPLJENJE ILI KONAČNO PREĐI NA STVAR.

AKO NAŠ SAGOVORNIK IZNENADA POČNE PUCKETANJE PRSTIMA TO PREDSTAVLJA TRAŽENJE RJEŠENJA ILI NOVU IDEJU.

Zaključak Na kraju se nameće zaključak koji je vezan za sve prethodne segmente-primjere,a to je da je potrebno oko sebe osluškivati i posmatrati celokupnu sliku pred nama. Menadžer koji ima dobro razvijenu sposobnost tumačenja neverbalnih gestova, sigurno se ubraja u poslovne ljude sa višim nivoom poslovne kulture.Korist od ovih tumačenja je za nas od velikog značaja.U prvom planu to otvara vrata tumaćenja namjera,motiva i poruka drugoga što predstavlja jedini ispravni put ka efikasnoj i prirodnoj/nenasilnoj komunikaciji ljudi. Ukoliko naš poslovni partner otkopčava sako to ne mora odmah da znači da je on otvoren za dalju komunikaciju sa nama,to može da znači jednostavno da mu je samo vruće. Ili,ukoliko vas netko posmatra to ne znači da imate njegovu pažnju,možda vam klima glavom ne iz razumjevanja već samo iz čiste pristojnosti,kao da vas razumije. Tumačenje govora tijela je izuzetno zanimljiva i širokoobuhvatna oblast,ali ona mora dobiti svoju potvrdu kroz niz znakova i elemenata da bi mogla biti visoko pouzdana,to je uvježbana intuicija i vještina vizuelnog osluškivanja.

Performansna komunikacija

Performansna komunikacija Intermedijalni performans u Novom sadu savremenog crnogorskog slikara i dizajnera Slobodana Slovinića je retki primer ukrštaja verbalnog, pikturalnog i kinematografskog pod zajedničkim mnogosmislenim nazivom "Pariski zapisi". Prvi deo performansa je bila promocija knjige Pariskih zapisa koja je bila ilustrovana sa 50 crteža, inkorporiranih u knjigu, ali i izloženih pod naslovom "Le corbs". (Slovinić 1997).

Performansna komunikacija (nastavak) Slovinićevi verbalni medaljoni podsećaju na Nulti ciklus Stevana Raičkovića, prošaran mnogim, raznovrsnim fusnotama. Samo je Slovinićeva fusnota originalna: verbalni Pariski zapisi i crteži obrazuju verbalno-pikturalni Ciklus Pariskih zapisa, zbog čega se ovaj deo performansa može nazvati verbalnim dnevnikom sa podužom aparaturom od pedeset pikturalnih fusnota. Između ta dva dela postoji više kopči, izvučenih u verbalnom delu, kako eksplicitnih, tako i implicitnih - zapretenih u dubinama podteksta. Naravno, verbalni zapisi po prirodi stvari prethode pikturalnim, a paralelno teku od dana 16., od trenutka kad je u njima zabeležen prvi, daleki nagoveštaj teme i umetničkog postupka sa osnovnom dihotomijom "gore" - "dole" u ciklusu crteža: od pariskog ambijenta sa prepoznatljivim objektima-amblemima i transcendentalnog kosmičkog visa kuda je ustremljena sputana obnažena i depersonalizovana (obezglavljena) figura savremenog aeronauta.

Performansna komunikacija (nastavak) U drugom delu ovog nesvakidašnjeg performansa novoj inter-semiotičkoj transformaciji Slovinićevih Pariskih zapisa sa pikturalnom fusnotom doprineo je još jedan inter-semiotičar, profesor naše književnosti na Nikšićkom Filološkom fakultetu, Siniša Jelušić koji mu se pridružio svojom originalnom - kinematografskom - fusnotom, gde mu je Pariski ciklus Slovinićevih crteža poslužio da 50 prizora, razvrstanih u 10 sekvenci sa po 5 crteža, konceptualno-estetski sjedinjenih, razigra u eksperimentalni 11-minutni film. Ovo intermedijalno veče Pariskih zapisa sa dve fusnote, Slovinićevom - pikturalnom i Jelušićevom - kinematografskom upriličeno je u Novom Sadu pre dve godine, 20. aprila 1998., na vaskrsni ponedeonik.

Performansna komunikacija (nastavak) Uz to u svojoj nadahnutoj uvodnoj reči jedan od dvojice autora performansa, dr Siniša Jelušić je premrežio prostore triju umetnosti: verbalne, pikturalne i kinematografske finim nitima retkog retoričkog umeća, te četvrte dimenzije ove retke na našim prostorima intermedijalne manifestacije. Usledila je projekcija Jelušićevog eksperimentalnog filma koji je dinamizacijom 50 prizora-crteža iz Ciklusa Pariskih zapisa dočarao oslobađanje sapetog sa Zemljom Slovinićevog depersonalizovanog junaka i njegovog uzleta u kosmičke visove, manifestujući tako po ko zna koji put večitu umetnikovu težnju za apsolutnom slobodom, ovaj put Slobodana Slovinića koji u umetničkom svetu slovi za umetnika tragaoca.

Primer transmutacije verbalne, kao jedne od vremenskih umetnosti, u slikarsku (pa u plastičnu, vajarsku) kao vidova prostorne umetnosti, mogu najbolje da ilustruju svi stupnjevi transmutacija na čuvenom «modrom» portretu Ane Ahmatove.(vidi sliku na str.) Rad Natana Aljtmana iz 1914. g. je obišao svet 1989. g. u vidu plakata-kalendara u milionskim tiražima najrazličitijeg formata kada su Ujedinjene nacije tu godinu proglasile međunarodnom godinom ove ruske poetese. Zagonetku ovog portreta čini niz prelomljenih ravni u gornjem delu slike koje predstavljaju mnoštvo transmutacija malih poetskih senzacija – pesama iz tematskog ciklusa «s onu stranu ogledala» što se pred poetesinim setnim i «crnim od bola» okom roje u grozdastim cvetovima, kao isklesanim iz svetlih akvamarina i tirkiza, kojima slikar postupkom vizuelizuje verbalnu umetnost Ahmatove. Od tamnih tonova modre Anine haljine, što ispunjava dolju i središte slike, ka svetlim tonovima modro-plave i plave boje lica i, dalje, ka akvamarinskim kamenim grozdovima – simbolima poetskih verbalnih senzacija – izvlači se vertikala kojom se stvara složen model sveta sazdan sve od samih transmutacija svake vrste: od inter- do intra-semiotičkih; od verbalne poetske senzacije – u slikarsku, pa u slikarsko-vajarsku

Tako se ovom svojevrsnom monohromatskom modrom vertikalom, horizontala zbilje pesnikinje i njenih poetskih vizija uznosi u transcedentalni kosmički vrh, bez kojeg nije moguć nijedan umetnički model sveta, pa ni svet Aljtmanove vizuelizacije verbalne umetnosti Ahmatove. Osim toga čini se da je slikareva namera bila da kičicom oponaša oštre poteze dleta, pa otud na slici i drugi sloj semntičkih transmutacija, kojim se kod pažljivog posmatrača izaziva iluzija da su figura i rojevi poetskih senzacija izronili iz fantazmagorijskog sveta Uralskih bajki, sa nezaobilaznim podzemnim svetom čarobne gospodarice bakarnog brega i njenim kamenim cvetovima o kojima snevaju svi umetnici-vajari.